Масовна мобилизација гејмерске заједнице у Европи нанела је велики ударац институцијама. Упркос прикупљању преко 1,3 милиона валидираних потписа и моралној подршци милиона корисника, Европска комисија је објавила свој званични одговор на грађанску иницијативу која је имала за циљ да спречи пропаст дигиталних видео игара. Циљ је био јасан: приморати компаније да оставе своје производе у функционалном стању када одлуче да прекину званичну подршку или угасе своје сервере.
Међутим, извршна власт Уније одлучила је да не предлаже никакав нови закон који би приморао компаније да имплементирају офлајн режиме или приватне сервере. Ова одлука представља значајан корак уназад за покрет који се појавио након контроверзног онемогућавања игре The Crew од стране компаније Ubisoft , случаја који је оставио хиљаде купаца са потпуно неприступачним производом упркос томе што су га платили. Општи утисак је да је, барем за сада, вага превагнула у корист корпоративних интереса него у заштити права интелектуалне својине купаца.
Интелектуална својина као правна препрека за играче
Главни аргумент који је Брисел изнео за одбацивање предложеног закона усредсређен је на тренутни правни оквир ЕУ. Према званичном саопштењу, присиљавање издавача да модификују своје игре како би остале функционалне директно је у супротности са ауторским правима и правима интелектуалне својине. У Европи, носиоци ових права уживају искључиву контролу над својим технолошким и визуелним креацијама, што би спречило да их спољни закон примора да измене код својих производа како би омогућили употребу која није првобитно предвиђена уговором.
Штавише, Комисија сматра да су постојећи алати за заштиту потрошача, у теорији, довољни. Они понављају да компаније имају обавезу да јасно обавесте потрошаче о трајању услуга и условима за раскид уговора пре него што изврше продају. Ако се ови услови не испуне праведно, корисници у Шпанији и остатку Европе већ имају законске могућности да захтевају сразмерни повраћај новца, иако је у пракси то често мукотрпан процес који ретко надокнађује штету појединачном кориснику.
Да би покушала да смири тензије, европско тело је обећало да ће покренути дијалог са гигантима индустрије видео игара. План је да се пре краја 2026. године изради добровољни кодекс понашања , како би се побољшало управљање „крајем животног века“ онлајн наслова. Иако на папиру звучи добро, многи корисници гледају на ову меру са скептицизмом, јер, будући да је опционална, нема гаранције да велики издавачи неће наставити да раде шта им се прохте ако не буде казне.
Промена стратегије према Закону о дигиталној равноправности
Далеко од тога да су одустали, људи који стоје иза организације Stop Killing Games су предвидели овај сценарио и објавили да се њихова битка једноставно мења. Њихов нови циљ је да утичу на Закон о дигиталној фер-плејности , законски предлог који је још увек у фази развоја, а који има за циљ модернизацију заштите потрошача на мрежи. Покушавајући да своје захтеве уведу као амандмане на овај закон, надају се да ће осигурати да се очување видео игара препозна као основно право против онога што сматрају непоштеним пословним праксама.
Занимљиво је приметити како су на другим местима, попут Калифорније, већ предузете мере којима се од дигиталних продавница захтева да експлицитно наведу да корисници само стичу лиценцу за коришћење игре, а не власништво над њом. У Европи, удружење Video Games Europe упозорило је да би престроги прописи могли да наштете економској одрживости сектора који генерише милијарде евра и огроман број директних радних места, додатно интензивирајући политичку дебату.
Тренутна ситуација оставља заједницу у позицији неизвесности, где куповина игре у дигиталном формату остаје, у свим практичним сврхама, дугорочни закуп чије трајање зависи искључиво од дискреционог права компаније. Видљивост коју је овај покрет постигао приморала је институције да се позабаве овим проблемом на највишем нивоу, означавајући прекретницу у начину на који се доживљава планирано застаревање забавног софтвера . Парламентарна подршка коју активисти уживају сугерише да ће, упркос одбијању Комисије, јавни притисак наставити да буде кључни фактор у покушају промене правила игре у наредним годинама.